Ostaviš prozor odškrinut do pola. Iza su površine travnate.
Iza skrivanja, iza vremena, i iza disanja.
Iza mene.
Da se okrećući nikad ne osvrnem
do kraja.
Da se okrećući ne dodirnem tvog ramena.
Da se, okrećući, zapitkujem koja sam.
Sve si odškrinuo do pola
da me možeš ponekad pogledati ne trepćući,
da si uzmeš hrabrost kroz stihove,
da možeš puhnuti u dlanove i dodir pretvoriti
u svilu.
Koja izmiče kroz prste.
Curi, kao što ja iscurim kroz odškrinuti prozor.
Ostaviš odškrinut prozor. Do pola.
A ne znaš što je ispred.
Najnoviji komentari