TRENUTAK

Oči mi začas promijene boju,

dok slušam žudnju upakiranu u papir

s mašnicom.

Tiho prostruji misao, tek toliko. Toliko da me pomakne

od mene

i odmakne do tebe.

Toliko da me ustrepta kao vlat.

Toliko da me usvoji u svoju nutrinu da bih bila mirna.

U svojoj mirnoći nemirnoj.

S tvojim riječima na izmaku.

Sa šutljivim tišinama.

S prstima na koži. S vrhovima osmijeha.

Oči mi promijene boju,

kad se radi o tebi. Začas.