Kao i svako muško, i On je jedva dočekao dan kad će mali stasati mu do struka te biti dovoljno snažan da digne nogu na veliku stepenicu u sportskoj dvorani. Veselo je mahao kartama za neku razvikanu tekmu i pucao od sreće što će mali osjetiti adrenalin. Radilo se o košarkaškoj tekmi, za nogomet mu treba još 5 centimetara. A. nije pokazao očekivano oduševljenje, dovukao se tek iz škole, glava mu je bila puna novih informacija i najradije bi se bio strovalio među svoje plišance, ali čekalo ga je sportsko poslijepodne. Kad su se vratili, jedva je vukao noge i nije baš bio pričljiv. Rekao je samo da su se svi derali i da je sve to trajalo predugo. U nekoliko je navrata ipak (n)zavijao kao pravi fan, ali nije mu to bio neki gušt. Zaključili smo da neće baš zavoljeti košarku i da mu i za ovo treba još 5 centimetara. Sljedeća će se epizoda odigrati vjerojatno na stadionu. Čekamo.
Zato malena nije razbila iluziju sreće pri gledanju televizijskih prijenosa. Spremno je s tatom pratila tekmu, nogometnu, i vikala, skakala, ali ne i psovala, zajedno s njim. Činilo se da savršeno kuži tko tu koga i zašto i čemu služi lopta, a što je penal. Euforija je trajala sve do zadnjih minuta utakmice kad je postalo evidentno da će naši pop….. Njemu su lađe potonule, a ona je i dalje veselo urlala. I , kad je tekma skončala, dotrčala je k meni, vičući: – Mama, mama, naši crveni su se izgubili!
Da, i četverogodišnje dijete razumije iluziju nogometa!
Najnoviji komentari